Jesenji orkestar

Kombinat Rekord! predstavlja: Daniel Kovac i njegov Jesenji Orkestar bilo je to vreme kad je baš udarilo sa svih strana. . . u radio emisiji lepi ritam srca smo poceli da pevamo - sale i gojko, taj brkati decak miloš, a došli su i luka, pa dorde za njim, ma svi smo ucestvovali. . . nekada smo smišljali pesme tu – minut pre ulaska u gluvu sobu kao da su pionirski dani radija. . . pesme kao prtljag. . . još vremena je proteklo kao kada pesak iscuri sa dlana – koliko? godina, dve, tri? . . .epicentar mog muzickog sveta postade vrbas u backoj i kuca koletove tetka bube u kome je nastao slavni kombinat rekord!... odlazio sam tamo da se popravljam, da uzmem malo daha od grada i valjka života u njemu. . . vreme na kašicicu. . . pesme se snimaju u kombinatu!. . . to je dobro, nekako to tamo dolazi prirodno. . . igramo se uredajima, pritiskamo dugmice, pojma nemamo, pricamo, smejemo se kao ludaci. . . gitare i pec na drva, macke u dvorištu, jagode u bašti, ali one prave. . . jedan jesenji orkestar u glavi nešto svira. . . (2007.) - - - - - - - - - - - - tako je bilo u početku. otad je jesenji orkestar svirao sa izgubljenim vikendom, a ponekad i kraljem čačka dosta i svuda. od vrbasa do vranja. od banatskog novog sela do užičkog kraja, od čačka do ivanjice. usput nastaju i nove pesme. ima novih pesama. valja ih snimiti u još jedan album... (2008.) - - - - - - - - - - - - Jesenji Orkestar Pesme o Mesecu i vozu Na novoseljanskom putu u Pančevu Maks je na jednom drvenom dovratku napisao „Chambre libre“. U aprilu sam sa Milanom tamo počeo da snimam pesme. Tog prvog vikenda mi smo radili kao opsednuti i snimili sve pesme, njih jedanaest. Samo smo išli iz jedne u drugu toliko intenzivno da sada to izgleda nestvarno i ne baš uverljivo. Setimo se ipak starog pokvarenog sata čije smo zvonce dečjom radošću okidali. U maju smo zakazali još jedan susret. Pesme koje smo snimili u aprilu tražile su pomalo popravki, ali i gostujuće svirače. U „Chambre libre“ su došli Milica sa glasom, Ivan sa šrafcigerom, gudalom i gitarom i Kralj Čačka, glavom i bradom. St je pesmu „Vrednost oluje“ snimljenu nešto ranije u Lepom Ritmu Srca dopunio zvučnim pejzažem i vratio u pismu. Maks je pomagao Milanu i meni da udaramo ritam dlan o dlan. Na kraju, Sonja je svirala klavir, a Vuk kontrabas. Dvanaest pesama. Milan je vredno radio. Borio se sa svakom pesmom da je postavi na noge i pošalje u život. Uspevao je da izvuče i voz i mesec i mnogo drugih slojeva. Sve što treba i skroz do kraja. A završili smo kako smo i počeli – bakinim sećanjem na klavir. U Pančevu, kasnog proleća 2009. - - - - - - - - - - - O albumu Folklor Jesenjeg Orkestra (2011.) Na ovom albumu po prvi put zatičemo Daniela Kovača okruženog pravim bendom. Iz Beograda je doputovao Toma Pan koji je poneo udaraljke, a u Improstoru u Novom Sadu su spremni čekali Ivan Čkonjević sa električnom gitarom, Tijana Stanković sa violinom i Predrag Vernački sa balalajkom! Jesenji orkestrar je tako postao pravi bend, pa makar za jednu noć. A kakva je to noć bila! Uronjen u raspoloženje, entuzijazam i poveće količine alkohola pred vama je tonski zapis u kome se oseća radost muziciranja. Pred vama su potpuno živi snimci pesama koje je Jesenji orkestar odsvirao te noći. Daniel navodi svog pradedu koji je svirao sa prijateljima u selu Debeljača „o proslavama i imendanima“ kao inspiraciju. Zaista, ideja da se ljudi jednostavno sretnu, zasviraju i ožive muziku je bliska tradiciji. Može se kazati da su Daniel i njegovi prijatelji uspeli da svirajući stvore jedan poseban, ličan, u suštini, tradiocionalan folklorni izraz. Nije slučajni ni što su se pored klasičnih pesama Jesenjeg orkestra na repertoaru našle i tri stare romanse. A tu su i dve sasvim nove pesme koje do sad nisu bile objavljene. Zajedničko za sve pesme je višeslojni zvuk koji je orkestar stvorio koji kao da razbudjuje uspavanu tradiciju. Novi Sad, april 2011. Read more on Last.fm. User-contributed text is available under the Creative Commons By-SA License; additional terms may apply.